Obrada rane

Rana je nasilnim dejstvom izazvan prekid kontinuiteta strukture tkiva. To su oštećenja tkiva  kože, potkožnog tkiva, mišića, organa ili kostiju koje može nastati kao rezultat povrede, trauma, hirurškog zahvata ili bolesti, a mogu se javiti na bilo kom delu tela. 

Postoje različite vrste rana a svaka vrsta rane ima svoje karakteristike i zahteva odgovarajući pristup tretmanu i brizi. Pravilan tretman rane je važan kako bi se postigao brzi proces zarastanja i sprečile infekcije ili komplikacije. Obrada rane uključuje čišćenje, dezinfekciju, prekrivanje i ponekad šivanje ili drugu vrstu medicinske intervencije, u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti rane.

Ukoliko imate ranu koja je duboka, veća, nekontrolisano krvari, inficirana ili prouzrokuje veliku nelagodnost, uvek je preporučljivo potražiti medicinsku pomoć kako biste dobili odgovarajuću negu i lečenje.

Vrste rana

Otvorene i zatvorene rane su dve osnovne kategorije rana koje se razlikuju prema njihovom izgledu i karakteristikama.  Otvorene rane su rane u kojima je koža prekinuta ili oštećena, što stvara vidljivu pukotinu ili ranu na površini kože.  Zatvorene rane su rane koje nemaju vidljivu pukotinu ili ranu na površini kože. Umesto toga, unutrašnje tkivo je oštećeno ili povređeno. 

Vrste otvorenih rana:

Incizione (Posekotine)

To su rane koje se javljaju kada se koža ili tkivo ošteti oštrim ili tupim predmetom. Posekotine su obično površinske, nije oštećena struktura okolnog tkiva i mogu biti prilično bolne. Kontaminacija rane je minimalna.

Laceracije (Razderne rane)

Ovo su nanesene tupim predmetima sa većom snagom. Laceracije su duboke i nepravilno oblikovane rane koje mogu rezultirati cepanjem tkiva. Prati ih masovna kontaminacija i prisustvo stranih tela. Ove rane obično zahtevaju temeljno čišćenje i šivenje kako bi se postigao pravilan proces zarastanja. Najčešće do ovih rana dolazi u saobraćajnim nesrećama, industriskim halama, nezgodama sa poljoprivrednim mašinama.

Ubodne rane

Mogu biti uzrokovane prodorom oštrih predmeta poput igle, eksera, čavala ili iglica. Ove rane mogu biti duboke i potencijalno opasne jer predmet može prodreti u unutrašnjost tela. Ove rane mogu biti uzrok ozbiljnih infekcija.

Ugrizi

Ugrizi mogu biti rezultat ugriza životinja ili ljudi. Ove rane mogu biti površinske ili dublje, a mogu biti praćene i rizikom od infekcije.

Abrazije

Poznate su i kao ogrebotine ili površinske rane, obično su rezultat trenja između kože i tvrdog ili grubog materijala. Ove rane obično su plitke i površinske.

Avulzija

Ovo je ozbiljna vrsta rane koja se karakteriše delimičnim ili potpunim kidanjem tkiva ili organa iz njihove normalne anatomske pozicije. Ova povreda može se desiti kao rezultat traume, u kojoj se tkivo ili organ odvaja od tela. Kožna avulzija se odnosi na kidanje kože od potkožnog tkiva. Može biti površinska, gde se koža delimično odvoji od podloge, ili potpuna, gde je koža potpuno odvojena. Ova vrsta povrede može biti ozbiljna i može dovesti do komplikacija ako se ne tretira odmah.

Opekotine

Vrsta rana koje se javljaju kada koža ili druga tkiva dođu u dodir s izvorom topline, hemijskim susptancama, električnom strujom ili radijacijom. Klasifikacije opekotina koje se temelje na dubini i ozbiljnosti oštećenja tkiva su opekotine I, II, II i IV stepena.

Rane mogu biti akutne ili hronične. Akutne rane su nedavne povrede koje se obično javljaju iznenada, kao što su posekotine prouzrokovane nožem ili ogrebotine koje se dobiju tokom padanja. Hronične rane su rane koje ne zarastaju u očekivanom vremenskom periodu, često zbog osnovnih stanja kao što su dijabetes, venska insuficijencija ili pritisni čirevi.

Proces procene rane

Procena rane je važan korak u pružanju odgovarajuće nege i tretmana. Ovaj proces obuhvata detaljno posmatranje i ocenu različitih karakteristika rane.

Vizuelna procena

Prva faza procene je pažljivo posmatranje rane. Treba obratiti pažnju na veličinu, oblik, dubinu i lokaciju rane. Takođe treba primetiti prisustvo bilo kakvih stranih tela, kao i znakove infekcije kao što su crvenilo, otok, iscedak ili neprijatan miris.

Procena tkiva

Zatim se procenjuje stanje tkiva koje okružuje ranu. Treba obratiti pažnju na boju, teksturu i integritet tkiva. Prisustvo nekroze (odumiranje tkiva) ili granulacija (stvaranje nove zdrave tkivne mase) treba zabeležiti.

Procena dubine

Važno je proceniti dubinu rane kako bi se odredio stepen oštećenja tkiva. Ovo može biti posebno važno kod dubokih rana koje mogu zahtevati specijalizovani tretman ili hiruršku intervenciju.

Procena ivice rane

Ovo je važan deo procene i tretmana rane, jer stanje ivica rane može uticati na proces zarastanja i izbor odgovarajuće terapije. 

Procena eksudata

Eksudat se odnosi na tečnost koja može curiti iz rane. Važno je proceniti količinu, boju i konzistenciju eksudata, jer to može ukazivati ​​na prisustvo infekcije ili upale.

Procena infekcije

Prisustvo infekcije u rani je važno prepoznati. To može uključivati ​​testiranje uzoraka iscedaka iz rane i procenu znakova infekcije kao što su crvenilo, toplota, otok, iscedak i povećana bol.

Uloga bola u proceni rane

Bol ima važnu ulogu u proceni rana jer je to subjektivni simptom koji pacijent može doživljavati. Procena bola pomaže zdravstvenim radnicima da razumeju intenzitet i prirodu boli pacijenta, što može ukazivati ​​na ozbiljnost povrede, upale ili infekcije rane.  Treba proceniti intenzitet bola na skali od 0 do 10, gde 0 predstavlja odsustvo boli, a 10 predstavlja najveći mogući intenzitet boli. Ovo omogućava praćenje promena u intenzitetu bola tokom vremena i evaluaciju efikasnosti terapije bola.

Treba razmotriti karakteristike bola, kao što su oštar, tup, pulsirajući, peckajući ili svrab. Ovo može pružiti dodatne informacije o mogućem uzroku boli, kao i o reakciji na određene terapije. Procena bola treba biti uključena u širi kontekst procene rane. Treba obratiti pažnju na povezane simptome kao što su otok, crvenilo, toplota, iscedak ili prisustvo infekcije. Ovi simptomi mogu pružiti dodatne informacije o ozbiljnosti povrede ili infekcije.

Saniranje bola u rani može se postići različitim pristupima, zavisno od procene i potreba pacijenta:

Farmakološki pristup: Uključuje upotrebu analgetika (lekova protiv bolova) kao što su paracetamol, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) ili opioida za kontrolu bola. Ovi lekovi se mogu primenjivati oralno, intravenski ili lokalno u zavisnosti od ozbiljnosti i potrebe za bolnom kontrolom.

Lokalna anestezija: Primena lokalne anestezije može se koristiti za privremeno obamirivanje područja oko rane kako bi se smanjila bol tokom postupaka čišćenja, previjanja ili šivanja rane. To može uključivati primenu lokalnih anestetika ili anestetičkih gelova.

Alternativne metode za smanjenje bola: Uključuju primenu hladnih obloga  ili toplih obloga, upotrebu masti, gelova i krema.

Faktori koji utiču na zarastanje rane

Faktori koji utiču na zarastanje rana mogu biti spoljašnji(lokalni) i unutrašnji(sistemski) 

Spoljašnji ili lokalni faktori igraju važnu ulogu u procesu zarastanja rana:

• Čistoća rane je ključna za sprečavanje infekcija i podsticanje zarastanja. Rana treba biti pažljivo očišćena kako bi se uklonile bakterije, nečistoće i mrtvo tkivo. Upotreba sterilnih instrumenata i obloga takođe je važna za smanjenje rizika od infekcije.
• Vlažno okruženje podstiče zarastanje rane jer omogućava stvaranje granulacijskog tkiva i epitelizaciju. Održavanje odgovarajućeg nivoa vlage rane može se postići primenom posebnih rana za zaceljivanje ili obloga koje održavaju optimalnu vlažnost.
• U nekim slučajevima, primena pritiska na ranu može biti korisna za podsticanje zarastanja. Na primer, terapija rana negativnim pritiskom (vakuumsko zatvaranje rane) može poboljšati cirkulaciju, smanjiti otok i podstaknuti stvaranje granulacijskog tkiva.
• Dobra ishrana i hidratacija imaju važnu ulogu u opštem zdravlju organizma, što može uticati na sposobnost tela da efikasno zaceli rane. Osiguranje adekvatnog unosa hranljivih materija, vitamina, minerala i tečnosti može podstaknuti zarastanje rana.
• Pušenje duvana i konzumacija alkohola mogu negativno uticati na zarastanje rana. Umerna fizička aktivnost može poboljšati cirkulaciju i opšte zdravlje, što može imati pozitivan uticaj na zarastanje rana. 
• Infekcija rane može značajno usporiti proces zarastanja. Bakterije ili drugi patogeni mogu izazvati upalu, oštetiti tkivo i otežati normalnu regeneraciju. Stoga je važno adekvatno očistiti i dezinfikovati ranu kako bi se smanjio rizik od infekcije.

Svi ovi spoljašnji faktori treba da se uzmu u obzir i primene odgovarajuće mere kako bi se stvorilo povoljno okruženje za zarastanje rana.

Unutrašnji ili sistemski faktori takođe igraju važnu ulogu u procesu zarastanja rana:

• Opšte zdravstveno stanje pacijenta ima značajan uticaj na zarastanje rana. Osobe koje su zdrave i dobrog stanja mogu imati bolje šanse za brže zarastanje rana. S druge strane, prisustvo hroničnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti ili imunoloških poremećaja može otežati zarastanje rana.
• Dobra cirkulacija krvi ključna je za isporuku kiseonika, hranjivih materija i imunoloških ćelija do rane. Smanjen dotok krvi u područje rane može usporiti zarastanje. Poremećaji cirkulacije kao što su periferne vaskularne bolesti ili oštećenja krvnih sudova mogu negativno uticati na zarastanje rana.
• Snažan imunološki odgovor ključan je za suzbijanje infekcija i promociju zarastanja rana. Osobe s oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su oni koji uzimaju imunosupresivne lekove ili imaju autoimune bolesti, mogu imati poteškoće u zarastanju rana.
• Dobra ishrana i adekvatan unos hranjivih materija su neophodni za efikasno zarastanje rana. Nedostatak hranjivih materija, poput proteina, vitamina (poput vitamina C i vitamina A) i minerala (poput cinka), može usporiti zarastanje rana.
• Proces zarastanja rana može biti sporiji kod starijih osoba zbog prirodnog smanjenja regenerativnih sposobnosti tela. Starije osobe često imaju slabiju cirkulaciju, sporiji metabolizam i smanjenu proizvodnju kolagena, što može uticati na zarastanje rana.

Važno je da sistemski faktori budu optimalni kako bi se obezbedili najbolji uslovi za zarastanje rana. U nekim slučajevima, može biti potrebno konsultovati medicinskog stručnjaka kako bi se upravljalo sistemskim faktorima i identifikovali eventualni problemi koji mogu uticati na zarastanje rana.

Različite metode zarastanja rana

Postoje različite metode zarastanja rana koji se koriste zavisno od vrste rane, težine rana i drugim karakteristikama:

1. Primarno zarastanje: Ovaj metod se koristi kod manjih rana s ravno sastavljenim rubovima. Rana se zatvara šavovima, kramom ili medicinskim lepkom kako bi se rubovi rane spojili i omogućilo brzo zarastanje.
2. Sekundarno zarastanje: Ovaj metod se koristi kod većih, dubljih ili kontaminiranih rana. Rana se ne zatvara šavovima, već se dopušta da zaraste iznutra prema spolja. Rana se redovno čisti, primenjuju se obloge i dopušta se da rana zaraste postupno, formirajući granulacijsko tkivo i epitelizaciju.
3. Tercijalno, odnosno odloženo primarno zarastanje rana, takođe poznato kao sekundarno-intencionalno zarastanje, je metoda zarastanja koja se primenjuje kod rana koje su kontaminirane ili sadrže nekrotično tkivo, ali nisu dovoljno duboke ili složene da zahtevaju potpuno sekundarno zarastanje. Ova metoda kombinuje elemente primarnog i sekundarnog zarastanja.
4. Terapija rana negativnim pritiskom, poznata i kao vakuumsko zatvaranje rane i je metoda koja se koristi za podsticanje zarastanja rana. Ova terapija uključuje primenu posebnog aparata (vakumski aparat) koji stvara kontrolisani negativni pritisak u i oko rane. Prednosti terapije rana negativnim pritiskom uključuju poboljšanje cirkulacije krvi u području rane, smanjenje edema i ubrzanje stvaranja granulacijskog tkiva. Važno je napomenuti da terapija rana negativnim pritiskom treba biti pod nadzorom medicinskog osoblja.

Opšti pregled postupaka uključenih u obradu rana

Obrada rana je važan deo procesa lečenja i prevencije infekcija. Osnovni postupci su:

1. Pre nego što započnete obradu rane, uvek temeljno operite ruke sapunom i toplom vodom kako biste smanjili rizik od infekcije. Možete koristiti i dezinfekcijsko sredstvo na bazi alkohola ako niste u mogućnosti oprati ruke.
2. Ako rana krvari, pritisnite je čistom gazom ili tkaninom kako biste zaustavili krvarenje. Ukoliko je potrebno, podignite ranu iznad visine srca kako biste smanjili protok krvi prema njoj.
3. Isperite ranu mlakom ili prokuvanom vodom kako biste uklonili prljavštinu, strana tela i mikroorganizme. Možete koristiti sterilni fiziološku rastvor ili vodu iz slavine koja je prethodno prokuvana i ohlađena.
4. Očistite ranu blagim sapunom i vodom, koristeći sterilnu gazu, tupu stranu tupog instrumenta ili čistu rukavicu. Izbegavajte upotrebu oštrih predmeta poput pinceta jer možete pogoršatiranu. 
5. Ako primetite prisutnost stranih tela poput šljunka ili komadića stakla u rani, nemojte ih pokušavati izvaditi sami. Umesto toga, potražite medicinsku pomoć.
6. Nakon ispiranja i čišćenja rane, možete primijeniti antiseptik kako biste dezinfikovali područje. Antiseptik poput hlorheksidina ili joda može se koristiti prema upustvu na pakovaanju. Nemojte preterivati s upotrebom antiseptika jer to može usporiti proces zarastanja.
7. Nakon obrade rane, prekrijte je sterilnim zavojem ili gazom kako biste zaštitili od prljavštine i bakterija. Promijenite zavoj barem jednom dnevno ili prema upustvima doktora.

Važno je napomenuti da teže rane ili one koje pokazuju znakove infekcije trebaju biti pregledane i lečene od strane medicinskog stručnjaka. Ako imate pitanja ili sumnje o obradi rane, svakako se obratite svom lekaru.

Čišćenje rane

Čišćenje rane ima izuzetnu važnost u procesu lečenja i sprečavanju infekcija. Evo nekoliko razloga zašto je čišćenje rana važno:

Rane su često izložene različitim vrstama prljavštine kao što su zemlja, prašina, bakterije ili ostaci materijala koji su prouzrokovali povredu. Čišćenje rane pomaže u uklanjanju ove prljavštine, smanjujući rizik od infekcije.

Rane mogu sadržavati strana tela poput komadića stakla, metala ili drva, što može otežati zarastanjee rane. Čišćenje rane omogućuje uklanjanje tih stranih tela i stvara povoljnije uslove za zarastanje rana.

Čišćenje rane može podstaknuti cirkulaciju u području rane. Poboljšana cirkulacija dovodi više kiseonika i hranjivih materija do rane, što pomaže u procesu zaceljivanja. Osim toga, čišćenje rane potiče granulaciju, koja je faza ozdravljenja u kojoj se stvaraju nove stanice i tkivo kako bi se popunila rana.

Važno je napomenuti da čišćenje rane treba provoditi pažljivo i slediti uputstva  zdravstvenih stručnjaka.

Rastvori za čišćenje rana

• Fiziološki rastvor, takođe poznat kao fiziološka ili izotonični rastvor natrijum-hlorida, često se koristi za čišćenje rana. Ova rastvor ima sličan sastav kao i telesne tečnosti, što je čini blagom i neiritirajućom za tkivo. Fiziološki rastvor pomaže u uklanjanju prljavštine i ostataka iz rane.
• Antiseptički rastvori su dizajnirani da uništavaju ili inhibiraju rast mikroorganizama u rani i smanje rizik od infekcije. Neki od često korišćenih antiseptika u rastvorima za čišćenje rana su hlorheksidin, povidon-jod i oktenidin.
• Rastvori sa blagim sapunom mogu se koristiti za čišćenje rana. Sapun pomaže u uklanjanju prljavštine i masti iz rane. Važno je koristiti blagi sapun koji neće iritirati ili oštetiti tkivo.
• Hibridni rastvori kombinuju nekoliko sastojaka radi poboljšanja efikasnosti čišćenja rana. Na primer, kombinacija antiseptika, surfaktanta i hidrogela može se koristiti za čišćenje i hidrataciju rane.

Važno je konsultovati medicinskog stručnjaka ili farmaceuta kako biste odabrali odgovarajući rastvor za čišćenje rane i slediti uputstva stručnjaka o načinu primene rastvora i koliko često treba čistiti ranu.

• Tehnika čišćenja rana

Postoji nekoliko tehnika koje se mogu primeniti prilikom čišćenja rane. Ovo su neke od najčešćih tehnika:

Pranje rane: Rana se može isprati mlakom fiziološkim   ili drugim rastvorom preporučenim od strane medicinskog stručnjaka. Upotrebom štrcaljke ili blagog pritiska vode može se isprati prljavština i ostaci iz rane. Važno je koristiti lagani mlaz vode kako ne biste izazvali dodatno oštećenje tkiva.

Izvlačenje: Ako u rani postoje strani predmeti poput komadića stakla, metala ili drva, treba ih pažljivo izvaditi. Za ovo se može koristiti sterilna pinceta ili drugi instrument preporučen od strane medicinskog stručnjaka. Važno je pažljivo izvlačiti strane predmete kako ne biste prouzrokovali dodatnu povredu.

Uklanjanje nekrotičnog tkiva: Ako rana sadrži nekrotično (mrtvo) tkivo, može biti potrebno ukloniti ga kako bi se omogućilo zdravo zarastanje. Ovo se obično radi uz pomoć medicinskog stručnjaka koji koristi odgovarajuće instrumente i tehnike poput debridmana.

Upotreba antiseptika: Nakon čišćenja rane, može se primeniti antiseptik kako bi se smanjio rizik od infekcije. Antiseptik se nanosi na sterilnu gazu ili tampon, a zatim se pažljivo prelazi preko površine rane. Važno je pratiti uputstva medicinskog stručnjaka o vrsti i načinu primene antiseptika.

Važno je da se tehnike čišćenja rane primenjuju pažljivo i sterilno kako bi se izbeglo dalje oštećenje tkiva ili infekcija. 

• Principi aseptične tehnike

Aseptična tehnika se odnosi na skup postupaka i principa koji se primenjuju radi sprečavanja unošenja mikroorganizama u sterilno okruženje i minimiziranja rizika od infekcije. Ovo su osnovni principi aseptične tehnike:

1.  Čista površina: Radna površina, instrumenti i materijali koji se koriste u aseptičnoj tehnici trebaju biti čisti i bez vidljive prljavštine. Preporučuje se redovno čišćenje i dezinfekcija.
2.  Pravilno pranje ruku: Temeljno pranje ruku pre početka aseptične tehnike je ključno. Koristite tečni sapun i toplu vodu, te pravilno trljanje svih površina ruku najmanje 20 sekundi. Nakon pranja ruku, koristite sterilne rukavice za dodatnu zaštitu.
3. Korišćenje sterilnih materijala: Svi materijali koji će doći u dodir sa ranom, kao što su sterilne gaze, špricevi, instrumenti i zavoji, trebaju biti sterilni. Otvorite sterilne pakete ili koristite sterilne jednokratne materijale kako biste osigurali da se ne unoši kontaminacija.
4. Izbegavanje kontaminacije: Izbegavajte dodirivanje ne-sterilnih površina, kao i nepotreban kontakt s kožom, kosom ili drugim predmetima koji bi mogli dovesti do kontaminacije. 
5. Pravilno rukovanje instrumentima: Ako koristite instrumente tokom aseptične tehnike, pažljivo rukujte s njima. Preporučuje se sterilizacija instrumenata pre upotrebe i pažljivo držanje sterilnih instrumenata kako bi se sprečila kontaminacija.
6. Održavanje sterilne zone: Definišite sterilnu zonu oko rane i pažljivo manipulišite materijalima unutar te zone. Održavanje sterilne zone pomaže u sprečavanju kontaminacije rane tokom postupka.

Debridman

Debridman je postupak uklanjanja nekrotičnog (mrtvog) tkiva, stranih materijala i ostataka iz rane kako bi se stvorili povoljni uslovi za zarastanje. Ova tehnika se primenjuje kada rana sadrži nezdravo ili nekrotično tkivo koje može ometati proces zarastanja ili povećavati rizik od infekcije.

• Mekani debridman: Ova tehnika podrazumeva upotrebu sterilnih rukavica i pinceta kako bi se nekrotično tkivo pažljivo uklonilo iz rane. Ponekad se koriste i meke gaze ili sterilni zavoji da bi se nekrotično tkivo privuklo i odstranilo.
• Autolitički debridman: Ova metoda koristi vlažne okluzivne zavoje ili specijalne hidrogelove kako bi se stvorili povoljni uslovi za prirodno razgradnju nekrotičnog tkiva od strane enzima u rani. Ovaj proces može potrajati duže vreme.
• Enzimski debridman: U ovom postupku koriste se enzimi (npr. kolagenaza, tripsin) kako bi se specifično razgradilo nekrotično tkivo. Enzimi se nanose na ranu i ostavljaju da deluju određeno vreme pre ispiranja ili uklanjanja.
• Hirurški debridman: Ova tehnika obuhvata hirurško uklanjanje nekrotičnog tkiva iz rane. Može se izvesti skalpelom, škaricama, električnim instrumentima ili laserom. Hirurški debridman se često koristi u slučajevima ozbiljnog ili dubokog nekroznog tkiva.

Odabir odgovarajuće metode debridmana zavisiće od karakteristika rane, vrste nekroze i opšteg stanja pacijenta. 

Vrste previjanja

Postoji nekoliko vrsta previjanja koje se mogu primeniti u tretmanu rana. Odabir odgovarajuće vrste previjanja zavisiće od vrste rane, stadijuma zarastanja, prisustva infekcije i drugih faktora. Nekoliko uobičajenih vrsta previjanja:

Suvo previjanje se koristi kada je rana suva i bez znakova infekcije. U ovom slučaju, sterilna gaza ili zavoj se postavljaju preko rane kako bi se zaštitila od spoljnih faktora i održala vlažnost rane.

Mokro previjanje se koristi kada je rana vlažna ili kada je potrebno održavati vlažno okruženje radi bržeg zarastanja. To se postiže korišćenjem posebnih hidrogelnih zavoja ili drugih materijala koji zadržavaju vlagu u rani.

Penušavo previjanje se koristi kod eksudativnih rana, tj. rana koje proizvode velike količine tečnosti. Upotrebljava se posebna penušava gaza ili penušavi zavoj koji apsorbuje višak tečnosti i održava vlažno okruženje.

Hidrokoloidni zavoji su fleksibilni zavoji koji stvaraju vlažno okruženje oko rane. Oni se često koriste kod površinskih rana ili manjih opekotina, jer pomažu u ublažavanju boli i potiču zarastanje.

Kompresijski zavoji se koriste kod rana koje imaju tendenciju krvarenja ili kod edema. Ovi zavoji vrše pritisak na ranu i okolno tkivo kako bi se smanjilo krvarenje i kontrolisao otok.

Antimikrobni zavoji sadrže sredstva koja sprečavaju rast mikroorganizama i mogu se koristiti kod rana sa visokim rizikom od infekcije. Ovi zavoji mogu sadržati srebro, jod ili druge antimikrobne agense.

Važno je da se odabir vrste previjanja vrši u skladu sa savetima medicinskog stručnjaka i da se pridržavate preporučenih postupaka za previjanje rane.

Primarno previjanje

Primarno previjanje je tehnika previjanja rane koja se primenjuje odmah nakon zatvaranja rane kako bi se obezbedila zaštita, podržao proces zarastanja i sprečile infekcije. Ova tehnika se primenjuje kada su ivice rane čiste, dobro poravnate i sposobne za direktno povezivanje.

Prvo se rana  pažljivo očisti i dezinfikuje kako bi se uklonili potencijalni izvori infekcije. Zatim se, rana  pažljivo zatvara i povezuje. To se može postići pomoću različitih tehnika, poput šavova, samorastvarajućih konaca, flastera za kožu ili adhezivnih traka. Sledeće se pažljivo postavlja preko rane  sterilna gaza ili sterilni zavoj kako bi se obezbedila dodatna zaštita i sprečilo kontaminiranje rane. Može se koristiti dodatna fiksacija, poput zavoja ili flastera, kako bi se osiguralo da previjanje ostane na svom mestu.

Prednosti primarnog previjanja uključuju brži proces zarastanja, smanjen rizik od infekcije, manji ožiljci i veću udobnost za pacijenta. Odluku o primeni primarnog previjanja donosi medicinski stručnjak na osnovu procene stanja rane.

Sekundarno previjanje

Sekundarno previjanje je tehnika previjanja rane koja se primenjuje kada su uslovi za primarno previjanje nepovoljni ili nemogući. Ova tehnika se koristi kada rana sadrži nekrotično tkivo, ima obilno izlučivanje (eksudat) ili je već otvorena i zahteva dalje tretmane za zarastanje.

Nakon čišćenja rane, potrebno je primeniti odgovarajući tretman za podsticanje zarastanja. To može uključivati upotrebu posebnih rastvora, gelova, hidrokoloidnih zavoja, alginata ili drugih materijala za rane. Nakon tretmana, na ranu se stavlja primarni sloj koji može biti sterilna gaza ili specijalni oblozi koji pomažu u upijanju izlučivanja iz rane. Preko primarnog sloja postavlja se sekundarni sloj, koji može biti sterilna gaza, zavoj ili drugi materijali koji obezbeđuju dodatnu zaštitu i podršku ranjenom području. Zatim se  može se koristiti dodatna fiksacija, poput zavoja ili flastera.

Važno je da se sekundarno previjanje sprovodi pod nadzorom medicinskog stručnjaka kako bi se pravilno procenila rana i odabrali odgovarajući materijali i tehnike previjanja za svakog pacijenta.

 

Cenu postupka obrade rana pogledajte u našem cenovniku.