Slabost je simptom koji se odnosi na fizičku slabost ili nedostatak energije. Pomeranje tela postaje teško ili nemoguće zbog nedostatka energije, trzanja mišića ili grčeva. Slabost može da se javi u bilo kojem delu tela. Uobičajen je simptom mnogih različitih akutnih i hroničnih zdravstvenih stanja. Slabost se može razviti i kao neželjeni efekat određenih lekova. Neki oblici slabosti prolaze posle kraćeg odmora sami od sebe, dok drugi zahtevaju lečenje bolesti – njihovog uzroka.
Uzroci slabosti
– Umor: često je praćen osećajem slabosti, najčešće posle fizičke aktivnosti.
– Grčevi u mišićima: grčenje mišića izaziva bolove i dovodi do slabosti ruku i nogu. Postoji niz mogućih uzroka ovih simptoma, kao što su disbalans elektrolita u krvi, povrede, oboljenja poput multiple skleroze.
– Groznica: visoka temepratura koju izazivaju infekcije praćena je znojenjem, jezom, bolovima u mišićima i generalnim osećajem slabosti.
– Urođene miopatije: prvenstveno utiču na strukturu skeletnih mišića i metabolizam. Obično se manifestuju slabošću mišića koja ometa svakodnevne životne aktivnosti. Neke miopatije su genetske i mogu se preneti sa roditelja na dete. Drugi se javljaju kasnije u životu i mogu biti posledica autoimune bolesti, metaboličkih poremećaja ili drugih uzroka.
– Poremećaji elektrolita: Neravnoteža elektrolita nastaje kada određeni nivoi minerala u krvi, kao što su kalijum, magnezijum i natrijum postanu previsoki ili preniski. Simptomi disbalansa elektrolita variraju u zavisnosti od težine i tipa elektrolita, uključujući slabost i grčeve mišića.
– Maligni tumori: Gubitak skeletnih mišića i slabost uzrokovana je određenim malignim oboljenjima, kao i terapijama za njihovo lečenje (hemoterapija, radioterapija).
– Nedostatak vitamina B12 u ishrani: može dovesti do poremećaja u nervnom sistemu i cirkulaciji. Nedostatak vitamina B12 može izazvati simptome kao što su umor i slabost, gubitak apetita, problem sa ravnotežom.
– Efekti lekova za mišićne bolesti: Miopatije izazvane lekovima manifestuju se umorom, bolovima i slabošću mišića.
– Kardiovaskularna oboljenja: Srčani i moždani udar mogu se pored ostalih simptoma manifestovati slabošću koja postoji na jednoj ili obe strane tela. Posledice moždanog udara mogu biti smanjena pokretljivost delova tela i njihova slabost.
– Mišićna distrofija: Mišićne distrofije su grupa mišićnih bolesti uzrokovanih genetskim mutacijama. Vremenom, slabost mišića smanjuje pokretljivost, što otežava svakodnevne zadatke.
– Kompresija nerva: Cervikalna radikulopatija, koja se obično naziva „pritisnut nerv“, javlja se kada je nerv na vratu stegnut ili iritiran na mestu se grana od kičmene moždine. Ovo može izazvati bol koji se širi u rame i/ili ruku, kao i slabost i utrnulost mišića.
– Trovanje: Najčešće je trovanje hranom mkoje posle povraćanja ili dijareje dovodi do opšteg osećaja slabosti, kao i slabosti mišića.
– Poliomijelitis: Kada poliovirus inficira organizam, utiče na nervne ćelije – motorne neurone koji prenose električne impulse između mozga i mišića. To dovodi do slabosti mišića ruku i nogu. Poliovirus posebno utiče na motorne neurone kičmene moždine.
– Tireotoksikoza: Tireotoksična miopatija je neuromuskularni poremećaj koji može da prati hipertireozu (Grejvsova bolest, uzrokovana prekomernom proizvodnjom tiroidnog hormona tiroksina). Simptomi mogu uključivati: slabost mišića. mijalgije (osetljivost mišića).
– Trauma: Način na koji osoba reaguje na traumu zavisi od vrste i težine traumatskog događaja. Razne vrste povreda, kao što su povrede ekstremiteta i glave dovode do opšteg osećaja slabosti, i slabosti mišića.
– Prirodno starenje: Starenje takođe može izazvati sarkopeniju, postepeni gubitak mišićnog tkiva i snage. Ovaj sveukupni gubitak mišićne snage može dovesti do slabosti ili sve većeg umora.
– Nuspojave lekova: Određeni lekovi mogu izazvati neželjene efekte, kao što su slabost i umor. Lekovi koji izazivaju slabost su: antidepresivi, lekovi protiv anksioznosti, za kontrolu visokog krvnog pritiska, statini za kontrolu visokog holesterola u krvi, lekovi za hemoterapiju.
Simptomi slabosti
U zavisnosti od uzroka, slabost se može pojaviti u određenom dela tela ili u celom telu.
Izolovana slabost
Ako se slabost javlja u jednom delu tela, osoba neće moći da efikasno pomera taj deo tela. Takođe mogu da se javi simptomi kao što su:
- odloženo ili sporo kretanje
- nekontrolisano drhtanje ili drhtanje
- trzanje mišića
- grčevi u mišićima
- Slabost celog tela
Neki ljudi koji doživljavaju slabost celog tela mogu da imaju simptome kao što su:
- groznica
- simptomi slični gripu
- bol u zahvaćenom području
Životno ugrožavajući simptomi
U retkim slučajevima, slabost može biti znak moždanog ili srčanog udara.
Trebalo bi se obratite lekaru ukoliko postoji neki ili više sledećih simptoma:
• vrtoglavica
• konfuzija
• teškoće u govoru
• promene u vidu
• bol u grudima
• otežano disanje
• gubitak ravnoteže
Dijagnoza slabosti
Pregled lekara: Postoji mnogo opcija za lečenje slabosti koje zavise od osnovnog uzroka njene pojave. Lekar će se upoznati sa svim simptomima, pitaće pacijenta o njihovom intenzitetu, periodu javljanja, da li ih je već iskusio ranije.
Laboratorijske analize urina i krvi: Lekar može zatražiti da uzorak urina i krvi za laboratorijske analize kao bi se otkrila potencijalna infekcija li medicinska stanja koja dovode do slabosti.
Snimanja (rendgen, ultrazvuk, magnetna rezonanaca, skener): Ukoliko se slabost i bol javljaju u nekom delu tela, lekar može u dalju dijagnostiku uključiti jednu od tehnika snimanja. Skeniranje mozga i elektrokardiogram lekar će uraditi ukliko sumnja na srčani ili moždani udar. Ovi testovi koriste se i za proveru uzroka oštećenja kostiju, nerava ili mišića u zahvaćenom delu tela.
Testovi snage mišića: Lekar prvo ručno testira i procenjuje snagu mišića tako što gura telo u određenim pravcima dok se pacijent trudi da se odupre pritisku. Drugi testovi koji se obično sprovode tokom evaluacije će meriti fleksibilnost, hod (kako neko hoda ili trči), obim pokreta (koliko se deo tela može pomeriti), ravnotežu, koordinaciju i pokretljivost. Ovi početni rezultati pomažu lekaru da prati napredak tokom rehabilitacije. Elektromiografija (EMG) za testiranje nervne aktivnosti u mišićima.
Opcije lečenja slabosti
Akutna slabost usled fizičkog premora ili nespavanja nestaće posle odmora i kvalitetnog sna. U nekim slučajevima, slabost može nestati nakon lečenja akutne bolesti. Na primer, slabost koja se razvija usled bakterijske infekcije treba da nestane nakon terapije antibioticima. Međutim, ukoliko je slabost simptom bolesti, potrebno je lečiti njen uzrok.
Neka hronična stanja će zahtevati dugotrajno lečenje. Na primer, ljudi koji žive sa multiplom sklerozom dobiće stalnu fizikalnu terapiju, psihološku podršku i lekove za kontrolu simptoma. Lečenje posle povreda takođe uključuje lekove i fizikalnu terapiju kojom se uspešno tretira mišićno-skeletna slabost. Terapeuti mogu preporučiti vežbe za ublažavanje slabosti na jednoj strani tela i pomoći kod obnavljanja motoričkih veština (posledice moždanog udara).
Hirurgija: Lečenje određenih stanja kao što su kao što su hernija diska ili hipertireoza, može da bude i operativno.
Prevencija slabosti
Budući da je slabost kao simptom povezana sa različitim stanjima, najefikasniji način da se spreči njena pojava je da se leči osnovni uzrok(e).
Druge moguće preventivne mere su:
- Fizička aktivnost
- Izbalansirana ishrana
- Hidratracija
- Lečenje osnovnih poremećaja spavanja
- Uzimanje lekova i supemenata kao što su gvožđe, folat ili vitamin B12
- Smanjenje unosa kofeina i alkohola
- Odmor i dovoljno sna
- Antistres tehnike
- Savetovanje sa lekarom o dodatnim merama prevencije na osnovu vašeg stanja
Dugoročna prognoza
Neki od uzroka slabosti su deo normalnog života. Na primer, slabost koja se javlja zbog prehlade, trebalo bi da nestane za nekoliko dana uz odmoranje. Ukoliko slabost potiče od ozbiljnijeg stanja, rano i redovno dijagnostikovanje osnovnog uzroka i lečenje mogu pomoći da se brže oporavite ili da hroničnu bolest držite pod kontrolom. Uzimanje mnogo tečnosti, adekvatan odmor i redovno vežbanje mogu vam pomoći da se oporavite od slabosti i sprečite je.
Samopomoć kod slabosti
Da biste se oporavili od slabosti, uz uzimanje terapije (ukoliko je potrebna) važno je da:
- odmarate
- hidrirate se
- uzimate po preporuci lekara suplemente vitamina i minerala (B12, gvožđe, magnezijum)
- koristite pomagala za kretanje po kući
- radite vežbe koje je preporučio lekar
- postepeno povećavate obim pokreta; nikad se ne forsirajte ukoliko osetite bolove
- jedete zdrave namirnice,voće i povrće
- izbegavate kofein, alkohol i cigarete
Kada se obratiti lekaru zbog slabosti?
Ljudi koji imaju uporne ili česte epizode slabosti treba da posete lekara, kako bi se otkrio njen uzrok. Lekar će biti neohodan i kod slabosti izazvane povredama kao što su prelomi ili rane ili kod slabosti izazvane hroničnim ili autoimunim oboljenjima koja narušavaju kvalitet života.
Kada hitno posetiti lekara usled osećaja slabosti?
Osoba treba da zatraži hitnu medicinsku pomoć zbog simptoma slabosti koji se javljaju zajedno sa simptomima srčanog ili moždanog udara (bol u grudima, otežano disanje, vrtoglavica, dezorijentisanost, gubitak ravnoteže).
.
Slabost je simptom koji nestaje sam od sebe kod premora, prehlade ili uz upotrebu lekova kod neke blaže bakterijske infekcije. Ali slabost je i simptom mnogih bolesti, često kompleksnih za lečenje. Posetite lekara ukoliko osećate lokalizovanu slabost mišića ili opštu slabost u telu. Lečenjem potencijalnog osnovnog uzroka slabosti doći će opšteg poboljšanja simptoma i samim tim boljeg kvaliteta života.
