Preskakanje srca

Preskakanje srca ili srčane palpitacije označavaju kratkotrajan osećaj da srce brzo kuca, preskače, treperi, lupa u grudima i vratu. Stres, vežbanje, lekovi i ređe određeno zdravstveno stanje mogu izazvati  palpitacije. Uprkos neprijatnim simptomima koji kod nekih ljudi izazivaju strah i anksioznost, palpitacije su uglavnom bezopasne. U nekim slučajevima, međutim, ovi simptomi su znak aritmije – nepravilnog rada srca, koja može, u zavisnosti od vrste i kliničke slike, zahtevati lečenje. Preskakanje srca je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi posećuju kardiologa.

Simptomi preskakanja srca  – palpitacija

• osećaj treperenja u grudima
• ubrzani otkucaji srca
• osećaj preskakanja otkucaja
• otežan rad srca.

Koliko traje preskakanje srca?

Lupanje, preskakanje ili treperenje srca i ubrzan rad srca obično ne traje dugo, od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, kod nekih zdravstvenih stanja i duže. Koliko će trajati zavisi od uzroka i zdravstvenog stanja osobe.

Palpitacije koje su retke i traju samo nekoliko sekundi obično ne treba da se procenjuju. Međutim, srčani bolesnici koji često imaju osećaj preskakanja srca, posebno ukoliko se simptomi pogoršavaju, treba da se obrate kardiologu.

Uzroci preskakanja srca – palpitacija

Uzroci preskakanja srca ne moraju uvek da budu problemi sa srcem, već to mogu da budu i stres, anksioznost, hormonske promene, kofein, alkohol, naporno vežbanje. Ovi uzroci preskakanja srca uglavnom nisu razlog za brigu. Iako ređe, preskakanje srca može biti uzrokovani stanjem kao što je anemija zbog nedostatka gvožđa, prekomerno aktivnom štitnom žlezdom (hipertireoza) ili poremećajima srčanog ritma (aritmija).

Anksioznost, stres, strah i panika

Otkucaji srca mogu se povećati kao odgovor na specifične stresne situacije. Anksioznost pokreće telesni odgovor „bori se ili beži“ kao deo autonomnog nervnog sistema (ANS), a taođe se javlja osećaj preskanja ili treperenja srca. Obično nestaju nakon što prođe situacija koja izaziva anksioznost. Anksioznost je najčešći uzrok palpitacija koje nisu povezane sa srčanim tegobama. 

Vežbanje

Tokom vežbanja nivo adrenalina se povećava, što može dovesti do porasta krvnog pritiska i ubrzanog rada srca,osećaja treperenja u grudima. Nakon vežbanja, nivo adrenalina u telu ostaje visok neko vreme dok se broj otkucaja srca smanjuje na normalu. Kako se nivo adrenalina smanjuje, palpitacije bi takođe trebalo da se smanjuju. Međutim, ako se palpitacije javljaju tokom ili posle vežbanja i praćene su kratkim dahom, nelagodnošću u grudima, teškom vrtoglavicom ili gubitkom svesti, neophodana je pregled lekara.

Trudnoća

Lupanje srca u trudnoći je veoma česta pojava. Tokom trudnoće, količina krvi u telu se značajno povećava. Vaše srce radi teže da pumpa dodatnu krv kroz vaše telo i do fetusa. Ovaj dodatni rad može dovesti do lupanje srca. iako mogu biti alarmantne, većina lupanje srca u trudnoći nije opasna. Obično nestaju nakon porođaja. 

Kofein

Kod nekih  ljudi koji su su osetljiviji na kofein, može doći do preskakanja i lupanja srca. Kofein podstiče oslobađanje noradrenalina i norepinefrina, hormona koji  povećavaju broj otkucaja srca i krvni pritisak. Pored toga, kofein može delovati na enzime koji stimulišu kontrakcije srca, uzrokujući da se srce snažnije kontrahuje.

Prekomerno aktivna štitna žlezda

Višak hormona štitne žlezde takođe uzrokuje da srce kuca jače i brže i može izazvati atrijalnu fibrilaciju, ubrzan rad srca praćen osećajem preskanja srca.

Anemija

Nastaje kada nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik po celom telu. Kada je u krvi nizak nivo kiseonika, srce radi dodatno da nadoknadi nedostatak. To stvara veliki pritisak na srce, što može dovesti do bržeg, nepravilnog kucanja i bola. 

Nizak nivo šećera, kalijuma i kiseonika

Kada nivo šećera u krvi padne ispod svojih uobičajenih vrednosti, organizam pokreće hormonski odgovor kako bi pokušao  da vrati te nivoe šećera u normalu. Ti isti hormonski odgovori takođe dovode do brojnih simptoma kao što su preskakanje i  ubrzan rad srca, nervoza i znojenje. Hipokalemija ili nizak nivo kalijuma se može manifestovati različitim tipovima aritmije. Hipoksemija je nizak nivo kiseonika u krvi koji izaziva simptome kao što su glavobolja, otežano disanje i ubrzan rad srca.

Nizak nivo ugljen-dioksida u krvi

Otkucaji srca se menjaju sa disanjem. Udisanje ubrzava rad srca, a izdisanje, posebno traje duže od udisaja, usporava srce. Preterano udisanje uključuje mišiće grudnog koša, skraćujući i ubrzavajući dah. Ovo dovodi do pada ugljen dioksida što nekad dovodi do hiperventilacionog sindroma. Hiperventilacija se dešava kada je osoba uznemirena i ako potraje, izaziva niza simptoma kao što su anksioznost, lupanje srca, bol u grudima, vrtoglavica.

Visoka temperatura

Kod visoke temperature iznad 39C tokom bolesti, organizam troši energiju brže nego obično što može izazvati palpitacije. 

Dehidratacija

Usled gubitka tečnosti dolazi do pada krvnog pritiska i lupanja i preskakanja srca.

Gubitak krvi

Ukoliko dođe do naglog gubitka krvi, srednji arterijski i pulsni pritisak padaju, a broj otkucaja srca se povećava. Ako se krvarenje zaustavi, arterijski pritisak se polako oporavlja i ubrzani otkucaji srca opadaju jer se aktiviraju dugoročni kompenzatorni mehanizmi za vraćanje normalnog arterijskog pritiska. Vreme oporavka je duže je kod većeg gubitka krvi.

Lekovi

Inhalatori za astmu, beta blokatori koji se uzimaju za visok krvni pritisak ili srčana oboljenja, lekovi za štitnu žlezdu i antiaritmički lekovi, neki lekovi protiv kašlja/prehlade, uključujući dekongestive, kao i neki neki biljni i nutritivni dodaci. Svi ovi lekovi mogu da dovedu ubrzanog rada srca, osećaja preskakanja i lupanja.

Upotreba droga kao što su kokain, amfetamini, ekstasi

Ilegalne droge poput amfetamina, kokaina i ekstazija opasne su za srce. Kokain podiže krvni pritisak, ubrzava rad srca i oštećuje srčani mišić. Amfetamini stimulišu nervni sistem, što ubrzava rad srcai dovodi do nepravilnih ritmova. Ekstazi pokreće oslobađanje hemikalije zvane norepinefrin, zbog čega srce kuca brže.

Nikotin

Hemikalija koja izaziva zavisnost u cigaretama i drugim duvanskim proizvodima, podiže krvni pritisak i ubrzava rad srca. Stoga je važno što pre ostaviti cigarete. Palpitacije takođe mogu biti simptom povlačenja nikotina, ali bi trebalo da prestanu u roku od 3 do 4 nedelje nakon prestanka pušenja cigareta.

Alkohol

Veća konzumacija alkohola može dovesti do osećaja da da srce brže kuca ili da treperi. Kod nekih ljudi dovoljno je i mala količina alkohol da prozivede ovaj efekat.

Aritmije kao uzrok preskakanja srca 

Uzrok preskakanja srca mogu biti srčane aritmije, kao što su supraventrikularna tahikardija, atrijalna fibrilacija, ventrikularna tahikardija, kao i prevremene ventrikularne kontrakcije. Preskakanje srca često je znak aritmija ukoliko imate oboljenja srca kao što su: prethodni srčani udar, koronarna arterijska bolest, srčani zastoj, problemi sa srčanim zaliscima i srčanim mišićem.

Komplikacije preskakanja srca izazvanog srčanim oboljenjima

Za preskakanje srca izavanog srčanim oboljenjem, moguće komplikacije mogu da budu:

Nesvestica

Ukoliko srce ubrzano kuca, krvni pritisak može pasti, što može da izazove nesvesticu (verovatnije kod osoba sa urođenim srčanim bolestima  ili određenim problemima  sa zaliscima). 

Srčani zastoj

Retko, preskakanje i ubrzan rad srca mogu biti uzrokovane po život opasnim problemima sa otkucajima srca i mogu uzrokovati da srce prestane efikasno da kuca. 

Moždani udar

Ukoliko su palpitacije posledica stanja u kome gornje komore srca trepere umesto da pravilno kucaju (atrijalna fibrilacija), krv se može nakupiti i izazvati stvaranje ugrušaka. Ako se ugrušak otpusti, može blokirati moždanu arteriju, izazivajući moždani udar. 

Srčana insuficijencija

Nastaje kao posledica aritmija. Ponekad, kontrola brzine aritmije koja uzrokuje srčanu insuficijenciju može poboljšati funkciju srca.

Kada se javlja preskakanje srca?

Preskakanje i lupanje srca može da se javi u različitim periodima života i u različitim situacijama. Neki ljudi doživljavaju preskakanje i lupanje srca:

• Nakon jela: Začinjena ili visoko kalorična hrana može izazvati preskakanje i ubrzan rad srca, kao i pića sa kofeinom ili alkohol. 
• Noću: Isti su simptomi kao i tokom dana, ali se više primećuju  noću jer nema drugih sadržaja koji odvlače pažnju sa tegoba. 
• U ležećem položaju:  Spavanje na boku može povećati pritisak u telu, što može izazvati palpitacije – ubrzan rad srca, preskakanje, lupanje ili treperenje. 
• Ceo dan: U slučaju da  da srce ubrzano radi i preskače ceo dan, treba posetiti lekara.
• Zbog hormonskih promena: Hormonske promene kod žena, posebno tokom trudnoće i menopauze, mogu izazvati ubrzana rad srca. 
• Stres, strah, anksioznost: Stanja koja izazivaju ubrzan rad i preskakanje srca. Nestankom uzroka straha, u većini slučajeva nestaju i palpitacije.  

Dijagnoza preskakanja srca – palpitacija

Tokom postavljanja dijagoze, važno je utvrditi da li je preskakanje srca uzrokovano stresom ili manjim aritmijama od onih koje mogu ukazivati na osnovnu bolest srca. 

Da bi dijagnostikovao palpitacije, lekar će obaviti fizički pregled pacijenta i poslušati srce stetoskopom. Tokom pregleda lekar će tražiti znakove zdravstvenih stanja koja mogu izazvati preskakanje srca, kao što je na primer, hipertireoza. Takođe će se detaljno upoznati sa medicinskom istorijom pacijenta. Uputiće na pacijenta na analize krvi i urina.

Ukoliko lekar smatra da je preskakanje srca uzrokovano nepravilnim otkucajima srca – aritmijom,  ili drugim srčanim oboljenjima, može uputiti pacijenta na dalju dijagnostiku koja uključuje: 

Elektrokardiogram (EKG)

Ovaj brz i bezbolan test meri električnu aktivnost srca. EKG može pokazati da li srce kuca presporo, prebrzo ili uopšte ne kuca.

Holter EKG

Ovaj prenosivi uređaj se nosi dan, 48 sati ili više dana da bi se zabeležio broj otkucaja srca i ritam tokom svakodnevnih aktivnosti. Koristi se za otkrivanje lupanja srca koje nije otkriveno tokom redovnog EKG pregleda. 

Holter monitor

Ukoliko holter EKG nije zabeležio nepravilan srčani ritam, lekar može predložiti monitor događaja koji se obično nosi do 30 dana ili dok se ne pojave simpotmi aritmije.

Elektrofiziološko (EP) ispitivanje

Test koji se izvodi za procenu električnog sistema ili aktivnosti  srca i koristi se za dijagnostikovanje abnormalnih otkucaja srca ili aritmije. Test se izvodi ubacivanjem katetera, a zatim žičanih elektroda, koje mere električnu aktivnost kroz krvne sudove koji ulaze u srce.

Ehokardiogram (ultrazvuk srca)

Može da pokaže probleme sa protokom krvi i strukturom srca.

Rendgen grudnog koša  

Rendgen koristi se za pregled srca i pluća. 

Stres test

Pokazuje kako srce radi pod optrećenjem, odnosno povećanom fizičkom aktivnošću. 

Lečenje preskakanja srca – palpitacija

U zavisnosti od težine simptoma i osnovnog uzroka preskakanja srca, lekar će u većini slučajeva preporučiti jednu od tri opcije lečenja: 

Preventivna nega (za bezazleno preskakanje srca) – Podrazumeva eliminiciju pušenja, smanjenje ili izbegavanje konzumiranja pića sa kofeinom i alkohola, redovnu fizičku aktivnost, vežbanje dubokog disanja i joge, dovoljno sna, zdravu ishranu.  

Lekovi – Lekar može odrediti za lečenje antiaritmičke lekove kao što su beta blokatori i blokatori kalcijumskih kanala. Nekad ovi lekovi ne deluju efikasno, pa  mogu biti potrebni jači antiaritmički lekovi. 

Kateterska ablacija – podazumeva eliminaciju dela tkiva srčanog mičića koje izaziva aritmiju i to primenom najčešće radiofrekventne struje. Ovaj tretman je veoma efikasan kada lekar može da identifikuje aritmiju u određenom delu srca (kao što je supraventrikularna tahikardija). 

Druge procedure koje mogu da se primenjuju su:

Kardioverzija – Elektrokonverzija je medicinska procedura koja se obično radi slanjem električnih šokova u srce preko elektroda postavljenih na grudi kako bi se otkucaji srca normalizovali. Takođe je moguće uraditi kardioverziju uz pomoć lekova.

 Implantabilni kardioverter  – poseban tip uređaja ​​koji automatski otkriva i prekida ventrikularne aritmije povezane sa srčanim oboljenjima.

Šta sami možete da preduzmete kod kuće? 

Najprikladniji način lečenja preskakanja srca kod kuće je izbegavanje okidača koji izazivaju simptome, kao što su kofein, alkohol, duvanski dim i cigarete. Naučite i primenite tehniku disanja koj će vam pomoći da usporite rad srca. 

Prevencija preskakanja srca 

U zavisnosti od toga šta uzrokuje preskakanje i lupanje srca, možete da primenite ove savete.

• Vežbajte redovno:  Pre nego što počnete, pitajte lekara koji program vežbanja je pravi za vas. 
• Smanjite stres: Isprobajte tehnike opuštanja, kao što su meditacija, joga ili duboko disanje. 
• Izbegavajte stimulanse: Kofein, nikotin, neki lekovi protiv prehlade i energetska pića mogu izazvati prebrz ili nepravilan rad srca. 
• Izbegavajte nedovoljene supstance: Određeni lekovi, kao što su amfetamini, i kokain, mogu izazvati lupanje srca.
• Izbegavajte ili ograničite količinu alkohola.
• Izbegavajte aktivnosti koje izazivaju palpitacije. 
• Kontrolišite krvni pritisak i nivo holesterola.
• Redovno uzimajte terapiju ukoliko imate neko oboljenje.
• Zdravo se hranite.

Prognoza

Preskakanje srca koje nije izavano nekim od srčanih oboljenja, uglavnom je bezaleno i prolazi samo od sebe.

Ukoliko je preskakanje srca izazvano aritmijom, oporavak zavisi od vrste aritmije i da li osoba ima koronarnu arterijsku bolest, kongestivnu srčanu insuficijenciju ili neki drugi poremećaj srčanog mišića. Ventrikularna fibrilacija je životno ugrožavajuća bez hitne medicinske intervencije. Većina atrijalnih aritmija ima odličnu prognozu. Dostupnost trajnih pejsmejkera, implantibilnih  uređaja, kardioverzije, kao i efikasnih lekova, poboljšali su izglede za kvalitetniji život ljudi sa ozbiljnim srčanim aritmijama.

Kada se zabrinuti i hitno posetiti lekara

Potražite hitnu medicinsku pomoć ukoliko se preskakanje i  ubrzan rad srca javljaju sa simptomima kao što su: 

• Nelagodnost ili bol u grudima 
• Nesvestica 
• Otežano disanje
• Kratak dah 
• Preznojavanje
• Vrtoglavica

Kada zbog preskakanja srca treba posetiti lekara 

Obratite se svom lekaru ako:

• ponekad osećate preskakanje srca
• javlja se češće, a simpotmi su intenzivniji.
• imate bol ili pritisak u grudima
• otežano dišete

Preskakanje i lupanje srca obično nisu razlog za zabrinutost. Lupanje srca je veoma česta pojava i obično je normalan odgovor na stres ili anksioznost.

Međutim ukoliko imate druge simptome poput vrtoglavice ili nesvestice uz preskakanje srca, to može biti znak aritmije i ozbiljnog oboljenja.  U tom slučaju, trebalo bi da se obratite lekaru.