Prelomi

Do preloma (frakture) dolazi kada je sila koja deluje na kost jača nego što kost strukturno može da izdrži. Najčešća mesta preloma kostiju su zglobovi, skočni zglob i kuk. Prelomi su obično uzrokovani traumama kao što su padovi, saobraćajne nesreće ili sportske povrede. Ali neka medicinska stanja i opterećenje na kosti koje se ponavlja (poput trčanja) mogu povećati rizik od određenih vrsta preloma.

Tretman uključuje imobilizaciju kosti gipsom ili hirurško umetanje metalnih šipki ili pločica, a ponekad je potrebna i kompleksna operacija. Koliko je vremena potrebno za potpuni oporavak zavisi od toga koja od vaših kostiju je slomljena, gde je prelom i šta ga je izazvalo.

U većini slučajeva, za lečenje je potreban gips koj se nosi nekoliko nedelja, ali oporavak posle skidanja traje oko mesec dana, nekad i duže.

Šta su prelomi (frakture)?

Fraktura kosti je medicinska definicija za slomljenu kost. Ako se na kost izvrši veći pritisak nego što može da izdrži, ona će se rascepiti ili slomiti. Prelom bilo koje veličine naziva se fraktura. Ako slomljena kost probije kožu, reč je o otvorenom, najčešće složenom prelomu. Stres prelom je prelom kosti koji nastaje usled ponovljenih ili produženih delovanja sila na kost. Ponovljeni stres slabi kost dok se konačno ne slomi.

Različite vrste preloma (fraktura)

Postoji mnogo različitih sistema klasifikacije koji se koriste za prelome, a mi navodimo najosnovnije.

Stabilan prelom

Kost koja je slomljena, ali sa minimalnim oštećenjem. Krajevi kostiju su poređani, skoro isto kao i pre traume, što omogućava lakše zarastanje nego kod težih preloma.

Otvoreni prelom

Prelom u kome postoji otvorena rana ili probijanje kože u blizini mesta preloma kosti. Najčešće je ova rana uzrokovana probijanjem fragmenta kosti kroz kožu u trenutku povrede. Spada u teže, složene prelome koji se hirurški obrađuju.

Zatvoreni prelom

Kod zatvorenih preloma okolna koža ostaje netaknuta.

Nepotpuni prelom (naprslina)

Nepotpuni prelomi kao što su pukotine su prelomi koji ne prolaze kroz celu kost.

Uzdužni prelomi

Dešavaju se dužinom kosti

Poprečni prelom

Prelom je u pravoj liniji preko kosti. (suprotno smeru kosti) i mogu biti potpuni.

Spiralni prelom

Dešava se oko kosti; česta je kod povreda uvrtanja. Linija preloma izgleda kao vadičep. Spiralni prelomi mogu biti potpuni prelomi i obično se događaju na dugim kostima (butina, potkoljenica, nadlaktica).

Prelom po tipu zelene grane (greenstick)

Pukotina ili prelom na jednoj strani duge kosti u ruci ili nozi koja se ne proteže do kraja kroz kost. To znači da se kost ne lomi već se pod pritiskom savija i puca i ostaje u jednom komadu. Veća je verovatnoća da će deca imati ove prelome jer su njihove kosti mekše i manje krhke od kostiju odraslih. Lečenje uključuje imobilizaciju kosti, ili u nekim slučajevima hirurški zahvat.

Kosi prelomi

Događaju se kada je jedna kost slomljena pod uglom. Takođe mogu da budu potpuni prelomi. Kosi prelomi su skoro uvek uzrokovani padom ili drugim traumama. Većini ljudi treba nekoliko meseci da se oporave od kosog preloma.

Usitnjeni prelomi

Odnose se se na kost čiji se komadići ustinjeni na mestu preloma.

Prelomi sa dislokacijom

Postoji pomak između fragmenata polomljene kosti.

Segmentalni prelomi

Događaju se kada je jedna od kostiju slomljena na najmanje dva mesta, ostavljajući deo kosti potpuno odvojen prelomima. Prelomi segmenta su skoro uvek uzrokovani ozbiljnim traumama kao što su saobraćajne nesreće ili padovi sa visokih mesta. Veoma su ozbiljni i često zahtevaju operativno lečenje. Većina ljudi treba oko godinu dana da se oporavi od segmentnog preloma.

Stres frakture

Prelomi u vidu veoma male pukotine u kosti. Posledica su trauma koja se dešavaju ponavljanjem određenih radnji i pokreta. Obično se viđa kod sportista – posebno kod trkača na duge staze. Povrede od stresa mogu se naći u potkolenici, stopalu, peti, kuku i donjem delu leđa.

Avulzijski prelomi

Nastaju kada se kost se pomera u jednom pravcu, a tetiva ili ligament u suprotnom smeru sa slomljenim komadom kosti. Trauma se najčešće dešava pri iznenadnoj promeni pravca.

Kompresivni prelomi

Kost je zgnječena zbog čega je slomljena kost šira ili ravnija.

Ko može imati prelom (frakturu)?

Osobe koje se bave sportovima ili su učestvovale u nesrećama
Osobe sa osteoporozom ili drugim bolestima kostiju
Starije osobe sa povećanim rizikom od padova

Najčešće povređeni delovi tela i uobičajene frakture

Prelomi (frakture) zgloba šake

Slomljeni zglob je prelom ili pukotina jedne ili više kostiju vašeg zgloba. Najčešća od ovih povreda nastaje u zglobu kada ljudi pokušavaju da se uhvate prilikom pada i padnu svom težinom na ispruženu ruku. Rizik od ovog preloma veći je kod sportista koji se bave klizanjem ili snoubrdom ili kod osoba sa osteoporozom.

Prelom distalnog radijusa – Ručni zglob se sastoji od dve kosti podlaktice koje se nazivaju radijus i ulna. Distalni radijus je najčešći tip preloma ručnog zgloba i često je rezultat pada na ispruženu ruku. Postoje različiti načini na koji se distalni radijus može slomiti i važno je klasifikovati tip preloma kako bi se efikasno lečio.

Prelom skafoidne kosti su drugi najčešći tip preloma ručnog zgloba, ali ih je teško identifikovati i lečiti. Često se javljaju usled traume, na primer kada osoba koristi ispruženu ruku u pokušaju da prekine pad, ali mogu biti i posledica povreda tokom sportskih i automobilskih nesreća. Lečenje zavisi od mesta preloma. Što je prelom bliži palcu, veća je šansa da će nehirurške mere, kao što je korišćenje gipsa, funkcionisati efikasno. Proces zarastanja postaje teži što je prelom udaljeniji od palca, jer to područje ne dobija dovoljno krvi, što je neophodno za zarastanje. Takođe može biti neophodna hirurška intervencija.

Manje uobičajen prelom zgloba Bartonova fraktura – prelom distalnog radijusa sa dodatkom dislokacije u radiokarpalnom (ručnom) zglobu. Bartonov prelom često zahteva operativno lečenje.

Prelom nadlaktice

Humerus je jedina kost u vašoj nadlaktici. Pošto je jaka, obično je potrebna jaka sila traume kao što je ozbiljan pad ili saobraćajna nesreća da bi se slomila.

Prelom lakta

Prelom lakta se dešava na vrhu lakta. Ovo se može desiti kao rezultat traume kao što je direktan udarac, pad na lakat ili pad na ispruženu ruku.

Prelomi (frakture) kičmenih pršljenova

Mali prelomi ili pukotine u pršljenovima (kosti koje čine kičmeni stub). Prelomi u kosti uzrokuju slabljenje i kolaps kičme. Vremenom, ovi prelomi utiču na držanje. Kičma se savija napred i osoba izgleda „pogrbljeno“ (kifoza). Češće su kod žena starijih od 50 godina. Kako kosti slabe sa godinama i osteoporozom, veća je verovatnoća da će doći do frakture. Vremenom, prelomi pršljenova dovode do kolapsa i savijanja kičme. Lečenje uključuje odmor, lekove, proteze i minimalno invazivnu hirurgiju.

Prelom ključne kosti

Lomovi ključne kosti su česte, dešavaju se usled pada, sportske povrede ili saobraćajne nesreće. Iako je slomljena ključna kost bolna, većini ljudi nije potrebna operacija. Fizikalna terapija može pomoći u smanjenju ukočenosti i obnovi snage.

Prelom ramena

Većina ovih povreda može se lečiti bez operacije sa dobrim, dugoročnim rezultatom. Neki prelomi se bolje leče operacijom jer mogu nositi visok rizik od artritisa ili srastanja u pogrešnom položaju.

Prelomi (frakture) skočnog zgloba noge

Prelom skočnog zgloba može podrazumevati frakturu jedne ili više kostiju koje čine skočni zglob. Prelom skočnog zgloba može varirati od: jednostavnog preloma jedne kosti do nekoliko preloma, koji mogu zahtevati i operaciju.

Prelomi skočnog zgloba se mogu klasifikovati prema tome koliko su se delovi kosti pomerili iz svog normalnog položaja.

Prelom bez pomeranja – Prelom skočnog zgloba koji nije pomeren je mesto gde kosti nisu na mestu. Ovi prelomi ne zahtevaju operaciju.

Iščašenje sa prelomom – Prelom skočnog zgloba je mesto gde se fragmenti slomljene kosti odvajaju. Može doći do preloma u jednoj, dve ili tri oblasti, a skočni zglob takođe može biti iščašen. Većina preloma skočnog zgloba sa dislokacijama zahteva hirurško lečenje.

Otvoreni prelom – Kada slomljene kosti probiju kožu, povreda se naziva otvorenim ili složenim prelomom. Otvoreni prelom je hitan slučaj i treba ga hirurški lečiti što je pre moguće, jer preti rizik od infekcija.

Prelomi noge

Slomljena noga (fraktura noge) je prelom ili naprslina jedne od kostiju noge. Uobičajeni uzroci su padovi, saobraćajne nesreće i sportske povrede.

Potkolenica – Tibia i fibula su dve kosti potkolenice. Tibija je najčešće lomljena duga kost u telu. Obično je potrebna velika sila da izazove ovu vrstu preloma. Čestosu to otvoreni prelomi koji zahetvaju hiruršku intervenciju.

Prelomi (frakture) kuka

Prelom kuka je ozbiljna povreda, sa komplikacijama koje mogu biti opasne po život. Rizik od preloma kuka raste sa godinama. Rizik se povećava jer kosti imaju tendenciju slabljenja sa godinama (osteoporoza). Kombinovana terapija lekovima, loš vid i problemi sa ravnotežom takođe povećavaju verovatnoću pada kod starijih ljudi – jedan od najčešćih uzroka preloma kuka. Prelom kuka skoro uvek zahteva hiruršku intervenciju ili zamenu, nakon čega sledi fizikalna terapija.

Prelomi lica

Predstavlja slomljene kosti na licu, koje mogu uključivati vilicu, nos i očne duplje. Uobičajeni uzroci ovih preloma su saobraćajne nesreće, padovi, fizički napad i rane od vatrenog oružja. Lečenje je obično operativno.

Simptomi i uzroci

Uzroci preloma (fraktura)

Sledeći su uobičajeni uzroci preloma kostiju:

Pad
Trauma (povrede) ili saobraćajne nesreće
Direktan udarac
Preopterećenje, izazvano na primer, trčanjem, mogu izazvati prelome stopala, skočnog zgloba, tibije ili kuka
Osteoporoza ili bolesti kostiju stanja kao što su osteoporoza i neke vrste raka koje dovode do lakšeg lomljenja kostiju, što znači da čak i manje traume i padovi mogu postati ozbiljni.

Simptomi preloma (frakture)

Vidno deformisan zglob ili noga i ruka
Oticanje, modrice ili krvarenje
Intenzivan bol
Ukočenost i peckanje
Probijena koža na mestu gde vire kosti (otvoren prelom)
Ograničena pokretljivost ili nemogućnost pomeranja udova ili stavljanja težine na nogu

Dijagnoza i testovi preloma (fraktura)

Fizički pregled

Tokom fizičkog pregleda prilikom procene kostiju, ako se sumnja na prelom, lekar može primetiti da je zahvaćeni deo (kao što je ruka ili noga) otekao ili deformisan, što ukazuje da segmenti kosti nisu poravnati. Lekar može opipati površine kostiju i zglobova kako bi otkrio bilo kakvu osetljivost, toplinu, tečnost u zglobovima ili abnormalni oblik.

Lekar prikuplja i detaljne podatke o načinu povrede i podatke o prethodnim povredama.

Dijagnostički snimci (rendgen, CT skener, MRI)

Biće porebane bar jedan od nekoliko dijagnostičkih tehnika snimanja za prelom:

Rendgenski snimci: Rendgen će potvrditi sve prelome i pokazati koliko su kosti oštećene.
Snimanje magnetnom rezonancom (MRI): Ortoped može koristiti MRI da dobije potpunu sliku oštećenja kostiju i područja oko njih. MRI će pokazati i tkivo poput hrskavice i ligamenata oko kostiju.
Pregled tkiva i kostiju CT skenirom će dati lekaru ili hirurgu detaljniju sliku kostiju i okolnog tkiva u odnosu na rendgenski snimak.

Saniranje i lečenje preloma

Kako će se prelom lečiti zavisi od toga koji je tip preloma, šta ga je izazvalo i koliko su kosti oštećene. To može da uključuje mere zbrinjavanja kao što su:

Imobilizacija

Ako je prelom lakši i kosti se nisu pomerile daleko sa svog mesta (ili uopšte nisu pomerene), možda će biti potrebna samo udlaga ili gips koji se nose pet do osam nedelja. U oba slučaja verovatno će biti potrebni naknadni rendgenski snimci koji treba da potvrde da kosti pravilno zarastaju.

Ortoze

Ortopedsko pomagalo koje podupire slomljenu kost. Cilj ortoze za prelom je da stabilizuje prelom i omogući ranu mobilizaciju, što pomaže procesu zarastanja.

Zatvorena redukcija

Repozicija podrazumeva nežne pokrete kojima se pomaže kostima da se vrate u pravilan položaj, odnosno poravnaju. Za ovaj postupak koristi se lokalni anestetik ili se izvodi dok je pacijent u opštoj anesteziji. Nakon zatvorene redukcije, lekar će staviti udlagu ili gips.

Hirurgija

Neki prelomi kostiju zahtevaju operaciju. U zavisnosti od tip fraktura i oštećenja kostiju, postoji nekoliko tehnika koje hirurg može primeniti.

Unutrašnja fiksacija

Hirurg će poravnati (postaviti) kosti u ispravan položaj, a zatim ih učvrstiti na mestu kako bi mogle da zarastu i ponovo izrastu. To podrazumeva često da hirurg ubacuje komade metala u kost kako bi je držao na mestu dok traje lečenje. Tehnike unutrašnje fiksacije uključuju: šipke – umeće se kroz centar kosti koja ide od vrha do dna; pločice i šrafove – metalne ploče zašrafljene u kost kako bi držale delove zajedno na mestu, žice – drže komade kosti na mestu koje su premale za druge pričvršćivače. Obično se koriste istovremeno sa šipkama ili pločama. Možda će biti potrebne trebati naknadne operacije da bi se uklonili ovi elementi.

Spoljna fiksacija

Hirurg će postaviti šrafove u kost sa obe strane preloma, a zatim ih povezati sa protezom ili nosačem oko kosti izvan tela. Ovo je obično privremeni način da se stabilizuje prelom.

Artroplastika

Ukoliko slomite zglob (poput ramena, lakta ili kolena, kuka), možda će biti potrebna artroplastika (zamena zgloba). Hirurg će ukloniti oštećeni zglob i zameniti ga veštačkim zglobom.

Fizikalna terapija i rehabilitacija

Fizikalna terapija nakon preloma često se fokusira na prevazilaženje negativnih efekata imobilizacije. Imobilizacija može uzrokovati gubitak pokreta i snage i smanjenu funkcionalnu pokretljivost. Fizikalna terapija nakon preloma takođe može pomoći u poboljšanju funkcionalne pokretljivosti i obično traje nekoliko nedelja.

Kontrola bola (lekovi, led, elevacija)

Prelome uglavnom prate bolovi za koje lekar može da preporuči antinfamatorne lekove. Pomoći će i ledeni oblozi za smanivanje bola i otoka. Kod preloma je neophodno mirovanje koje podrazumeva i elevaciju. To znači podizanje bolnog dela tela iznad nivoa srca. Na taj način smanjuje se bol, pulsiranje i otok. preporučuje da povređeno područje bude podignuto kad god je to moguće.

Prevencija preloma

Koristiti opremu i zaštitu

Uvek dok vozite vežite pojas. Nosite odgovarajuću zaštitnu opremu za sve aktivnosti i sportove. Uverite se da u vašem domu i radnom prostoru nema razbacanih stvari o koje biste vi ili vašu ukućani mogli saplesti. Uvek koristite odgovarajući alat ili opremu kod kuće da biste došli do stvari. Nikada nemojte stajati na stolicama, stolovima ili radnim pločama.

Pratititi plan ishrane i vežbanja

To će vam pomoći da održite dobro zdravlje kostiju. Razgovarajte sa lekarom o testu gustine kostiju ukoliko ste stariji od 50 godina ili ukoliko imate porodičnu istoriju obolevanja od osteoporoze.

Koristite štap ili hodalicu

Pomoći će vam ako imate poteškoća da hodate ili imate povećan rizik od padova.

Unos kalcijuma i vitamina D

Vitamin D smanjuje gubitak koštane mase i smanjuje rizik od preloma, posebno kod starijih muškaraca i žena. Zajedno sa kalcijumom, vitamin D takođe pomaže u prevenciji i lečenju osteoporoze. Ovaj vitamin bi trebalo da bude deo ishrane kako bi omogao da prelom brže zaraste.

Prognoza / Perspektiva

Većina ljudi koji dožive prelom se potpuno oporavljaju i mogu nastaviti sa uobičajenim aktivnostima nakon što im kost zaraste. Neki prelomi mogu imati dugoročan uticaj na život, posebno ako su uz njih nastale i druge povrede. Pacijent treba da razgovara sa hirurgom ili lekarom pre nego što nastavi sa bilo kakvim fizičkim aktivnostima ili bavljenjem sportom dok traje oporavak.

Faktori koji utiču na oporavak

Koliko je vremena potrebno za zarastanje preloma kosti zavisi od nekoliko faktora, uključujući:

šta je izazvalo prelom
koja je kost polomljena
o kakvoj se vrsti preloma radi
koji način dijagnostike i lečenja je neophodan
sve druge prethodne povrede
godine starosti
oboljenja kostiju (osteoporoza).

Očekivani vremenski okviri za oporavak različitih vrsta preloma (fraktura)

U zavisnosti od vrste imobilizacije ili operacija, trebalo bi da pacijent bude u mogućnosti da ponovo počne da se kreće za nekoliko nedelja. Za zarastanje težih preloma može biti potrebno godinu dana ili više.

! Odmah se obratite svom lekaru ako osetite intenzivan bol koji ne postaje manje ili ne prolazi!

Važnost praćenja medicinskih saveta i planova lečenja

Da bi prelom što pre srastao i da bi se uz fizikalnu terapiju vraćao pokret imobilisanom delu, potrebno je strogo pratiti uputstva lekara za oporavak.

Život sa prelomom (frakturom)

Evo nekoliko stvari koje možete da uradite da biste pomogli da slomljena kosti dobro i brže zaraste:

Imobilizacija – Mirovanje i održavanje fragmenata slomljene kosti na mestu je suštinski faktor u olakšavanju brzog i bezbednog zarastanja.
Ishrana bogata vitaminima i mineralima doprineće bržoj mineralizaciji kostiju.
Izbegavanje pušenja cigareta i konzumiranja alkohola.
Fizikalna terapija – posle skidanja gipsa ili nakon operacije biće neophodna fizikalna terapija koja vraća pokret i ubrzava oporavak.
Uzimanje vitamina D može pomoći u lečenju slomljenih kostiju, kao i vitamina C i E.

Prilagođavanje svakodnevnih aktivnosti i rutina tokom procesa zarastanja

Ukoliko koristite štap, hodalicu ili remen, krećete se sporije pa zamolite ukućane da vam obezbede lakše i sigurnije kretanje.

Dodatno osvetlite prostor u kojem boravite. Ostavite upaljena svetla noću. Takođe postavite držače u tuš kabini. Obavezno ih koristite! Naučite osnove kupanja. Koristite sunđer sa dugom drškom za ribanje stopala, potkolenica i leđa. Stavite neklizajuću gumenu prostirku u kadu ili tuš. Koristite stolicu za kupanje.

Držite telefon u blizini. Ako živite sami, uvek držite mobilni ili bežični telefon na dohvat ruke, tako da možete pozvati pomoć.

Kada potražiti dodatnu medicinsku pomoć ili kontrolne preglede

– Intenzivan bol. Ne možete da pomerite deo tela kao što to obično možete.

– Deo vašeg tela je primetno drugačijeg izgleda.

– Nove modrice koje se pojavljuju istovremeno sa bilo kojim od ovih drugih simptoma.

– Sami prelomi kostiju ne izazivaju groznicu. Međutim, ako imate temperaturu ili vam je područje oko slomljene kosti toplo ili vruće odmah se obratie lekaru. Ovo može biti znak ozbiljne infekcije koju lekar mora odmah pregledati.

Saveti za samopomoć u upravljanju bolom i otokom nakon preloma (frakture)

Pomeranje slomljenih kostiju može povećati bol, a krvarenje često kod otvorenog preloma može oštetiti tkiva oko povrede. To može dovesti do komplikacija u lečenju i kasnijem zarastanju povrede.

Prva pomoć za prelome se sastoji u imobilizaciji (ograničavanju kretanja) povređenog područja. Za ovo se mogu koristiti udlage.

Ako sumnjate na prelom kostiju, trebalo bi da:

Budete mirni ako ste vi povređeni i ili da povređenu osobu držite u jednom položaju – nemojte je pomerati, posebno ako postoji sumnja na prelom lobanje, kičme, rebara, karlice ili natkolenice.
Prvo obratite pažnju na rane koje krvare. Zaustavite krvarenje čvrstim pritiskom na mesto čistog zavoja. Ako kost viri, pritisnite oko ivica rane. Ako je krvarenje kontrolisano, bilo bi dobro da obradite ranu ili barem prekrijete je strerilnim zavojem.
Nikada ne pokušavajte da ispravite slomljene kosti. Kod preloma ekstremiteta, stavite jastuk ispod potkolenice ili podlaktice da bi povređenom (ili vama ako ste povređeni) bilo udobnije i manje bolno .
Ne izazivajte dalji bol ili nepotrebno pomeranje slomljene kosti.
Podignite područje preloma ako je moguće i stavite hladni oblog biste smanjili otok i bol. Ne dajte osobi da bilo šta jede ili pije dok je ne vidi zdravstveni radnik, što se posebno odnosi na otvoreni prelom (u slučaju da je potrebna operacija.
Stavite udlagu da poduprete nogu ili ruku. Udlage ne moraju biti profesionalno proizvedene. Predmeti kao što su drvene daske i presavijeni časopisi mogu biti efikasn kod nekih preloma. Trebalo bi da imobilišete ekstremitet iznad i ispod preloma.
Komplikovani prelomi kod kojih je ekstremitet veoma deformisan možda će morati da se ponovo poravnaju pre postavljanja udlage – ne dirajte, to bi trebalo da rade samo lekari i medicinsko osoblje!